када ме казни(ш)
учини(ш) то грубо и гадно а поглед би хтео да није ту... да ме упозна(ш) помисли(ш) кратко и брзо на мисли што би да нису ту... а онда стане(ш) остане(ш) дуго (ма) вечно уз мене који сад нисам ту. други се човек крај тебе буди
трећега неког у снове скриваш док се ја питам, мучим & знојим - да ли те волим или ми пријаш? обично кад те пред собом видим прескочи мозак, погреше речи а онда кад се ободрим, кренем нешто ме увек некако спречи... високо пуцаш рећи ће многи и ту ћу шљагу примити радо ваљда и нема другог решења јер ти си вук а ми смо стадо... ИСТИНА 123482
када љубав добро иде сви се тада њоме диче а кад нешто по злу крене тада сви на говно личе. НЕ ПОНОВО! Кегни је гинуо на врху света а твоја сукња је таква да се лако разрће и ноге ти се лако, врло лако, разгрћу... у ствари ти се цела лако разгрћеш; као кад балегу на сеоском путу разгрћу гуме ретких кола у пролазу... и гадиш ми се. ти никад не би гинула на врху света а ја нећу да разгрћем балегу по сеоском путу... не поново. АНЂЕО једном сам упознао анђела правог тебе а онда си нестала недуго затим кад год се вратиш неочекивано бурно схватим колико грешим проценом увек... МОЖДА толико тога у теби зашто кријеш само добро... можда би се изненадила можда би се опустила можда би... тешко је знам много проблема непотребних... а можда је то есенција можда чак и живота можда ипак... постоји излаз избор – не одабир већ борба можда и грешим можда је све грешка а можда... мисао и призив незаборав залогај који не бих да пљунем... можда и ти тако мислиш можда стојиш у рову наспрам можда... не обавезује ОДЛУКА...
коначно ћу написати ПЕСМУ ни кратку ни дугу ни бољу ни гору од свих других решио сам, коначно ХОЋУ узео хемијску – црну рука је почела сама да мисли биће то песма О СВЕМУ о љубави и мржњи животу и смрти о старости срећној решио сам стварно ХОЋУ дивне она рећи ће ствари можда би чак и лепа била али сад не могу. РЕАКЦИЈА...
неспособни су себи дали за право да буду јаки. као што комплекси терају да будеш моћник осећајући снагу као лек за оно што вам се (умишљено или не) за леђима смеју. као мужјак пуме кад запишава територију они покушавају да својом глупошћу означе круг... за све. ПЕСМА... птица је певала О ХРАБРОСТИ ретко ко је чуо ту песму што траје нико кога сам питао није ми рекао да ЈЕСТЕ АЛИ ја не верујем да ми се причињава а како сад објаснити И ГОВНАРИМА да чујем оно што чујем и да нисам потпуно луд? - а птица све време ПЕВА да је време. ИСПОВЕСТ...
агресија моје жеље прозор црвен – очи црне зид је крвав још одавно дуго сам кроз њега ишао сад је време да се смирим кажу бића око мене да огрнем танке нити пустим да ме носи време... нећу никад мирно стати камелеон мења боју ал' једнако муве гута не дам кости да ми стегну! не дам мозак да ми сломе! СРЕЋНИ ГРАД... сутра ћу кренути у Срећни град о њему говори Спрингстин ухватићу дилижансу и отићи наћи ћу Младост пролећа ухватићу га за уши и вући вући док не призна где је перон са кога се креће за Срећни град. ПОНУДА ЉУБАВИ ЈЕ ТЕШКА СТВАР
мисаоне слагалице и шарене цветове иностране разгледнице разне нове светове бабске старе бајалице карте за све летове раздркане спајалице урнебесне филмове маску што скрива лице алкохол и димове израелске бројанице буђења и снове гаће секретарице очеве и синове моје мисли с' границе божуре и кринове бомбарбер с' крстарице патуљке и дивове виле а и вештице баш све моје страхове и мало, шарено маче ставићу пред тебе понудивши ти своју љубав. цвет расте
да би растао требају му говна. говно не расте али стасава, да би напистило мајку буљу треба му потисак. потисак приликом срања треба да јача, да би могао човек треба да је наједен. храна се смањује - расте инфлација. за инфлацију требају људи и паре, паре штампамо људи је све мање. да би људи настали потребна је љубав (тако бар кажу) а и ње је све мање. да би је било више треба нам цвеће да је искажемо лако и једноставно па... - ГОВНА ЧИНЕ ОВАЈ СВЕТ |
FATman'soutlaw poetry for FREE...
Archives
November 2012
Categories |