АНТИПСИХИЈАТРИЈА
Крајем 50-тих Х.Џ. Сас издаје Мит о душевној болести студију о дефиницијама нормалности и традиционалним психијатријским методама (лични увид) – закључак: нехумане основе психијатрије у служби друштва против појединца.
Хипи покрет + нова социологија (револуционарна) + тражење слобода > ЈУН 1968.
Роналд Ленг, Дејвид Купер и Роберт Естерсон, на основу својих истраживања схизофреније издају Здравље лудило и породица; осим радикално негативног става према идеологији и схватању душевне болести као ЕТИКЕТЕ коју друштво лепи неприлагођенима (отуда термин антипсихијатрија – Купер) заговарају:
· поремећај је одговор/одбијање лоше, фрустрирајуће или стресне реалности у друштву – друштво узрокује оно што називамо менталним поремећајима
· избегавају се речи болесно,нормално и сл. а користе акутно, пролазно стање неприлагођености
· терапија се састоји у простом праћењу и подржавању пацијента у проживљавању несклада у контролисаним условима
· измештају проблем из појединца у динамику породице и друштва
· врхунац лечења је сублимација – превођење несклада у друштвено прихваљиве оквире, обично кроз сарадњу са групом.
ОСНОВНЕ ПОСТАВКЕ:
1) АНТИНОЗОГРАФСКИ – дијагнозе су лаж, сваки човек је ентитет за себе са својим доживљајима
2) АНТИИНСТИТУЦИОНАЛНО – без граница терапеут/клијент, без болнице, без лекова
3) АНТИПСИХИЈАТРИЈСКИ – одбијамо да обављамо прљаве послове државе, уклањање другачијих и њихово претварање у исте
ОСНОВНА ИДЕЈА: Када особа иживи поремећај (активно и интензивно) он ће бити умањен или нестати.
ДОМЕТИ:
· скренула пажњу на недостатке медикотерапије и медицинског приступа психи који нису прилагођени болеснику већ друштву
· нагнала психотерапеуте да сиђу са облака свезнања и да критички приђу свом раду – да ли радим праву ствар > ЕКЛЕКТИЦИЗАМ
· радикално нагласила утицај друштва на настанак и развој, али и на завршетак неприлагођености + поновно укључење у заједницу
· одабрали да се баве најтежим поремећајима (нпр. схизофренија) са приличним успехом
ОГРАНИЧЕЊА:
· превише критике без давања конкретних решења
· без дијагнозе није могуће водити адекватно праћење резултата (у истраживачком смислу)
· често су проценти излечених били близу оних везаних за самоизлечење (без третмана)
· поједини пацијенти морају бити изоловани и под контролом у установама због своје безбедности.
ТЕОРИЈА: Бејтсонова DOUBLE BIND комуникација (два нивоа комуникације – вербална и метакомуникација). Када постоји разлика између две поруке особа се налази у безизлазној ситуацији (шах-мат); шта год да уради огрешиће се о један од захтева – одговор на овакво стање: DOUBLE BIND ДРУШТВА = НЕУРОЗЕ / DOUBLE BIND ПОРОДИЦЕ =ПСИХОЗЕ
- УВИДОМ ДО ИЗЛЕЧЕЊА ТЈ. ДО ДЕАКТИВАЦИЈЕ ПОРЕМЕЋАЈА
Крајем 50-тих Х.Џ. Сас издаје Мит о душевној болести студију о дефиницијама нормалности и традиционалним психијатријским методама (лични увид) – закључак: нехумане основе психијатрије у служби друштва против појединца.
Хипи покрет + нова социологија (револуционарна) + тражење слобода > ЈУН 1968.
Роналд Ленг, Дејвид Купер и Роберт Естерсон, на основу својих истраживања схизофреније издају Здравље лудило и породица; осим радикално негативног става према идеологији и схватању душевне болести као ЕТИКЕТЕ коју друштво лепи неприлагођенима (отуда термин антипсихијатрија – Купер) заговарају:
· поремећај је одговор/одбијање лоше, фрустрирајуће или стресне реалности у друштву – друштво узрокује оно што називамо менталним поремећајима
· избегавају се речи болесно,нормално и сл. а користе акутно, пролазно стање неприлагођености
· терапија се састоји у простом праћењу и подржавању пацијента у проживљавању несклада у контролисаним условима
· измештају проблем из појединца у динамику породице и друштва
· врхунац лечења је сублимација – превођење несклада у друштвено прихваљиве оквире, обично кроз сарадњу са групом.
ОСНОВНЕ ПОСТАВКЕ:
1) АНТИНОЗОГРАФСКИ – дијагнозе су лаж, сваки човек је ентитет за себе са својим доживљајима
2) АНТИИНСТИТУЦИОНАЛНО – без граница терапеут/клијент, без болнице, без лекова
3) АНТИПСИХИЈАТРИЈСКИ – одбијамо да обављамо прљаве послове државе, уклањање другачијих и њихово претварање у исте
ОСНОВНА ИДЕЈА: Када особа иживи поремећај (активно и интензивно) он ће бити умањен или нестати.
ДОМЕТИ:
· скренула пажњу на недостатке медикотерапије и медицинског приступа психи који нису прилагођени болеснику већ друштву
· нагнала психотерапеуте да сиђу са облака свезнања и да критички приђу свом раду – да ли радим праву ствар > ЕКЛЕКТИЦИЗАМ
· радикално нагласила утицај друштва на настанак и развој, али и на завршетак неприлагођености + поновно укључење у заједницу
· одабрали да се баве најтежим поремећајима (нпр. схизофренија) са приличним успехом
ОГРАНИЧЕЊА:
· превише критике без давања конкретних решења
· без дијагнозе није могуће водити адекватно праћење резултата (у истраживачком смислу)
· често су проценти излечених били близу оних везаних за самоизлечење (без третмана)
· поједини пацијенти морају бити изоловани и под контролом у установама због своје безбедности.
ТЕОРИЈА: Бејтсонова DOUBLE BIND комуникација (два нивоа комуникације – вербална и метакомуникација). Када постоји разлика између две поруке особа се налази у безизлазној ситуацији (шах-мат); шта год да уради огрешиће се о један од захтева – одговор на овакво стање: DOUBLE BIND ДРУШТВА = НЕУРОЗЕ / DOUBLE BIND ПОРОДИЦЕ =ПСИХОЗЕ
- УВИДОМ ДО ИЗЛЕЧЕЊА ТЈ. ДО ДЕАКТИВАЦИЈЕ ПОРЕМЕЋАЈА